Драги ученици,
Због трeнутнe свe сложeнијe eпидeмиолошкe ситуацијe узрокованe корона вирусом апeлујемо на апсолутно придржавањe планираних мeра и посeбних прeпорука Завода за јавно здравље.
Након што јe потврђeно пар КОВИД-19 позитивних учeника и више изречених eпидeмиолошких мeра самоизолацијe ученицима још једном подсећамо:
КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИТЕ?
Често перите руке сапуном и водом или користите средство за дезинфекцију.
Избегавајте блиски контакт са особама које имају повишену температуру, кијају и/или кашљу.
Избегавајте поздрављање руковањем и љубљењем, а са саговорницима одржавајте прописану раздаљину.
Избегавајте окупљања са већим бројем људи у затвореном простору.
Често проветравајте просторије у којима боравите………..
Правилна употреба заштитних маски:
Препоруке за очување менталног здравља – извод – Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
- Како се живот током пандемије мења у већем или мањем обиму, важно је да се у ваше свакодневне активности уведу и неке нове рутине, као што су вежбање, чишћење, кување, читање или контакти са пријатељима.
- Уколико вам је лакше, напишите план дневних или недељних активности.
- Одржавање контакта са другим људима представља јако велики и значајан извор менталног благостања. Зато држите физичку, али не и социјалну дистанцу.
- Успоставите најлакши пут контакта са породицом или пријатељима, путем телефона или друштвених мрежа.
- Ово је прилика и да се сетите старих пријатеља.
- Не потискујте негативне емоције као што су осећање узнемирености, беса, туге, потиштености, безнађа, беспомоћности и очаја. Разговарајте о њима са члановима породице или са стручним лицима која пружају психолошку помоћ.
- Покажите саосећање за људе који су оболели од COVID-19. Не етикетирајте оболеле као „ жртве” или „болеснике”. То су само људи који ће се након опоравка вратити својим уобичајеним активностима.
- Важно је да родитељи адолесцената знају да и деца у том узрасном добу могу бити анксиозна и забринута и да је јако битно да успоставе добру комуникацију са њима.
- Сваки претерани страх може да изазове психосоматске симптоме сличне грипу као што су повишена температура, малаксалост, узнемиреност. Тиме подстичете појаву паничног напада. Усредсредите мисли на овде и сада без превише разматрања „шта ако…” и „шта би било…”, јер на тај начин подстичете ширење панике. Пожељно је рећи: „Данас ћу дати све од себе да ово превазиђем, а сутра ћу бити још бољи/а”.
- Слободно време искористите за физичку активност, нпр. вежбе релаксације (радите вежбе истезања, опуштања леђних мишића, опуштања рамена и кукова).
- Важно је да поред менталног очувате и физичко здравље, што подразумева правилну и избалансирану исхрану и унос течности.
- Пратите само проверене информације које дају Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Ваша педагошко-психолошка служба
